Прва велика култура на територији Француске је била келтска. Римљани су француске Келте називали Гали што потиче од келтске речи за "јунак". Ово подсећа на латинску реч за "петао" па је петао постао симбол Француске . Келти су се пре доласка Римљана углавном бавили пољопривредом и трговином са Грцима. Осим Келта, у Француској су били присутни и Грци у колонији Масилија на јужној обали. Масилија је временом почињала да се ослања на рим за војну заштиту и постала deo Rimskog carstva za vreme 1. veka п.н.е када су Римљани покорили и Гале. Римски ратови против Гала трајали су од 58. до 51. п.н.е. 

Германи су почели да нападају Галију у 3. веку, а најважнија племена су били Франци и Аламани. Римљани су у 5. веку дозволили Францима да се населе у Галији као савезници Рима , а касније су ту дозволу добили и Визиготи и Бургунди. Франци су под Кловисом (Хлодовигом), зачетником династије Меровинга , покорили Аламане и галијске Визиготе. Кловис је први међу германским владарима прихватио католичко хришћанство и Рима. После његове смрти, Франачко краљевство су поделили Кловисови синови, а њихови наследници никада нису успели дуготрајније да га уједине. Током 7. века, краљ губи власт и преузима је племство. Почетком 8. века међу племством на водећу позицију долази Карло Мартел, владар краљевине Аустразија. 

Карло је ширио територију Франака на рачун других германских племена и зауставио продор Арапа у Европу. Његов син, Пепин Мали узео је за себе римску титулу принцепс, а касније постао и први каљ из династије Каролинга. Папа је признао Пепина за краља у замену за војну помоћ против Лангобарда у Италији. Пепин је проширио своје краљевство на југ. Пепина су наследили синови Карло Велики и Карломан, а Карло је политичким притисцима успео да уједини Франачко краљевство и ратом га прошири на скоро целу западну Европу и данашљу Немачку. Карло Велики је 800. године крунисан за Римског цара. Карла је наследио његов син Луј Први почетком 9. века. 

После Лујове смрти почео је сукоб између његових синова Лотара, Луја и Карла Ћелавог. На крају рата, наследници су поделили краљевство. Карло је добио западни део, Луј источни, а Лотар централни, територије у данашњој Италији и титулу Римског цара. Нова краљевства су названа Западна Франачка, Источна Франачка и Лотарингија. Лотар је временом губио контролу над својим распарчаним територијама, а исто се десило и Карлу који је поготову имао проблема са Келтском Бретањом и романизованим јужним територијама. Додатни проблем за Карла Другог су били напади Викинга. KКаролинзи су титулу краља изгубили 888. године када је на власт дошао краљ Одо, али су је повратили после љегове смрти. Карло Трећи, који је тада дошао на власт, добио је титулу која је већ изгубила моћ. 

Почетком 10. века, Карло Трћи је морао да преда Нормандију Викинзима, а самосталност су добиле и Бургундија и Аквитанија. После Карла Трћег, Каролинзи и Капети (Одови наследници) се смељују на престолу. Крајем века, трку коначно добијају Капети под вођством Ига Капета. До тада је Западна Франачка већ постала најслабије европско краљевство. За време Капета је краљевска власт још више слабила све до 12. века када је престо дошао Луј Шести. 

Луј Шести и Луј Седми су временом успели да смире хаос у свом краљевству, али су имали новог ривала у породици Плантагенет из Нормандије која је дошла на власт у Енглеској крунисањем Хенрија Другог. Плантагенети су осим Нормандије у Француској контролисали и Бретаљу и Аквитанију. Следећи краљ, Филип Други, одржавао је добре односе са Плантагенетима све до њихове свађе са Ричардом Првим на Крсташком Походу. Ричард је стекао предност у рату, али је ову предност изгубио његов син Џон Први, а Филип је почетком j13. века заузео плантагенетске територије у Француској. TТериторије првобитне Западне Франачке је коначно ујединио Филипов син Луј Осми. Његов унук Филип Четврти, је познат по бруталности. На силу је натерао Папу да се пресели у Авињон, уништио Темпларе и протеао Јевреје. Последљи Капет је био Карло Четврти после кога на престо долази династија Валоа у 14. веку. 14. век се такође памти по великој епидемији куге и несташици хране. Разарање које је донела куга још више је повећао стогодишљи рат који је почео због жеље Платагенета, сада само енглеске краљевске династије, да поврате територије у Француској. 

Енглези су у почетку били јако успешни и 1360. добијају трећину територије Француске. Французи су ове територије повратили средином века под вођством Карла Петог али је Француска поново почела да слаби под љеговим наследником, Карлом Шестим. Главни узрок слабљења су били сукоби пламства из Армањака и Бургундије које краљ није могао да заустави. Енглези су ушли у савез са Бургундијом и поразили Француску тако да је Карло Шести морао да потпише предају и иманује енглеског краља Хенрија Петог за свог наследника. Хенри је престо наследио 1422. године. Французи су у почетку подржавали енглеску власт али је Хенри Пети због своје бруталности у Француској изгубио подршку народа и Бургундије. Ово је поново започело рат у које је Французе предводио Карло Седми. 

Ток рата је прекренуо долазак Јованке Орлеанке и до 1453. је скоро цела Француска била ослобођена од Енглеза. За време владавине Луја Деветог племство из Бургундије опет покушава побуну у савезу са Енглеском али безуспешно. Карло, владар Бургундије, је убијен у битци али се његова наследница Мери удала за Максинилијана Првог Хабзбурга и Бургундију је добила Аустрија уместо Француске. До краја 15. и почетком 16. века, Валоа краљеви уједињују централизују Француску. 

После уједињења, Француски краљеви су хтели да прошире краљевство на италијанске територије али их је у томе спречила политичка моћ Папе и уједињење Аустрије и Шпаније под Хабзбурзима. После низа ратова у Италији, краљ Анри Други је стекао предност и проширио Француску на исток уместо да анкетира територије у Италији. У 16. веку је такође почело ширење протестантске религије у Француској под учењима Жана Калвина што је Француској донело велике унутрашње немире. У 17. веку, за време министра Ришељеа, непријатељство са Хабзбурзима због Бургундије и Италије коначно доводи до рата Аустрије и Шпаније у коме је Француска победила и територијално се проширила на југ и исток.За време Луја Четрнаестог, FФранцуска као велика сила учествује у бројним ратовима Шпаније и Аустрије. Француска је у . веку постала и велика колонијална сила. Најважније колоније су биле Квебек у Северној Америци, карибска острва Мартиник и Гвадалупе и колоније у Индији.