Француски језик (фр. la langue française) је један од романских језика који се примарно користи у Француској, Белгији, Швајцарској, прекоморским територијама Француске, као и бившим колонијама Француске и Белгије, укључујући Квебек у Канади. Овај језик користи 87 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 182 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Француски језик је једанести језик у свету по бројности говорника. Од 1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“ .

Сматра се да су Заклетве из Стразбура (les serments de Strasbourg) из 842. први текст написан на протофранцуском. Краљ Франсоа I је 1539. наредио да француски буде званични језик администрације и двора у Француској. Кардинал Ришеље је 1634 основао Француску академију (Académie française), која се бавила „Унапређењем и заштитом француског језика“. Од седамнаестог века француски је постао lingua franca европских племића, прво у централној, а у 18-ом и 19-ом веку источној Европи (Пољска, Русија, Румунија). У ово време Француска је постала колонијална сила, чиме је поставила основе за ширење француског језика ван Европе. 

Белгија, која је стекла независност 1830, такође је увела француски језик у своје колоније. У 18-ом веку француски је постао главни језик у домену међународних односа и дипломатије (уместо латинског). Касније је стварањем колонијалног царства Велике Британије у 19-ом веку, и порастом моћи САД-а у 20-ом веку, ситуација промењена у корист енглеског језика. Француски је, уз енглески и немачки, један од три радна језика које користи Европска комисија. По правилу се од председника Европске комисије очекује да течно говори француски језик. 

Овакав значај француског језика у ЕУ је последица чињеница да је Француска једна од земаља оснивача, и да је главно седиште институција ЕУ, Брисел, углавном франкофонски град. По подацима из 2006, француски језик је матерњи за 12% становништва ЕУ, а њиме уме да говори 26% становника Уније. Ван француског говорног подручја, француски се највише учи у Великој Британији, Немачкој, Румунији и земљама Медитерана. 

Француски језик је веома далеко од фонетских правила читања и писања. Завршни сугласник у речима се никад не изговара. Слова n и m се понекад не изговарају. Француски се чита „течно“, што значи да се завршни сугласници често спајају са наредном речи. У писању се користи пет врста акцента: акут ´, грав `, циркумфлекс ˆ, умлаут или трема ¨, и цедиља ¸. Француски језик разликује десет глаголских времена: 5 простих и 5 сложених. Проста су: садашње време (le présent), имперфект (l'imparfait), футур (le futur), презент субјунктив (le subjonctif) и садашњи кондиционал (le conditionnel). Сложена су: сложени перфекат (le passé composé), плусквамперфект (le plus-que-parfait), футур перфекат (le futur antérieur), имперфекат субјунктив (le subjonctif passé) и прошли кондиционал (le conditionnel passé). Француски разликује учтиво ословљавање од пријатељског. За учтиво обраћање користи се друго лице множине (vous). Изгубио је деклинацију која је постојала у латинском језику. Француски језик разликује два граматичка рода. 

Француски језик је богат локалним дијалектима, који се називају и патоа. Они се у основи деле на северне (Langue d'oïl, ближе стандардном језику), јужне (Langue d'oc, под утицајем окситанског језика), и франко-провансалске (Franco-Provençal). Већина речи у француском потиче из латинског језика или је изведена из грчко-латинских основа речи. Многе речи имају дублете тако да је једна верзија из латинског, а друга је народна. Пример за то су многе именице и изведени придеви, као: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, и слично. 

Француски је преузео многе речи из енглеског, италијанског, других романских језика, немачког, арапског, итд. Процењује се да је 13% речника (неких 4.200 речи) страног порекла у фонду од 35.000 речи. У француском, често се креирају неологизми који замењују, углавном енглеске, позајмљенице. На пример, „баладер“ (baladeur) замењује енглеске речи „вокмен“ и „дискмен“ (walkman, diskman). 

Регионални француски представља речник и изразе који се користе у појединим регионима француског језичког подручја, али не припадају званичним речницима француског, нити се користе на целом говорном подучју.